Савезу винара и виноградара Србије, основаном 22. јула 2019. године, поверен је озбиљан државни посао. Ово удружење, регистровано је на истој адреси као и Управа за аграрна плаћања (Булевар краља Александра 84), која додељује новчана средства за подстицање пољопривреде, добило је буџетски новац, али и пословни простор од државе како би у наредној деценији промовисало развој винарске индустрије и виноградарства. O овоме је раније писала и “Пиштаљка”.
У једном од извештаја о свом раду за 2020. годину представници овог удружења наводе да су обезбедили пословни простор.
„Министарство пољопривреде уступило нам је две канцеларије за рад, на локацији Булевар краља Александра 84, са припадајућом салом Пољо-клуба за састанке“, пише у извештају. Канцеларије су, кажу, окречене, опремљене и избрендиране, набављен је канцеларијски материјал и информатичка опрема, обезбеђене су две телефонске линије. На истој адреси и у истој згради налази се Управа за аграрна плаћања.
Уз то, Министарство пољопривреде Савезу је уступило све регистре и базе свих винара и удружења са географским пореклом.
И не само то, овом удружењу поверена је озбиљна улога – кројења државне политике када је реч о виноградарству и винарству. Јер, Савез винара и виноградара учествовао је и у изради Програма развоја винарства и виноградарства који је Влада Републике Србије усвојила 10. децембра 2020. године.
Како се наводи у овом документу. програм се доноси први пут и то на иницијативу овог удружења. У програму се наводи да је Савез, уз Туристичку организацију Србије и ресорна министарства, и одговоран за реализацију овог програма.
Иако се удружења обично финансирају и из чланарине, финансијски извештаји Савеза винара и виноградара за 2019. и 2020. годину показују да ово удружење од чланарине није приходовало ни динар. Прошле године Савез је на име субвенција, донација и дотација добило шест милиона динара, а претходне године 850.000 динара, показују подаци из финансијских извештаја које је ово удружење поднело Агенцији за привредне регистре. Судећи по пројектима које реализују, реч је о новцу из буџета Републике Србије.
Тако је, на пример, на конкурсу за доделу дотација за пројекте намењено развоју туризама које је Министарство трговине, туризма и телекомуникација расписало 13. јануара ове године, Савез винара и виноградара добио 700.000 динара, показује истраживање Удружења новинара Србије (УНС).
У програму развоја виноградарства наводи се да укупан буџет за реализацију програма само у 2021. години износи 8,2 милиона евра. Да је само за маркетиншке активности издвојено три милиона евра, потврдила је премијрека Ана Брнабић на свечаном додељивању награда најбољим винарима (22. маја) које је организовао управо Савез винара и виноградара.
Према јавно доступним подацима, ово удружење је прошле године добило још један пројекат на конкурсу Министарства трговине, туризма и телекомуникација. Реч је о пројекту „Србија, земља вина“. Укупан износ који је на име овог пројекта из буџета добило ово удружење није познат, али оно што је познато је да се на телевизији „Пинк 3“, под истоименим називом емитовала емисија у трајању од сат времена у којој су редовни гости били чланови управног и надзорног одбора овог удружења. Иначе, Савез је на Фејсбук страници обавестио своје чланове да је 15 емисија серијала „Србија, земља вина“ на Пинку 3, почевиши од 5. септембра 2020. омогућено уз помоћ Министарства пољопривреде и Министарства трговине.
Према јавно доступним подацима, Савез винара и виноградара добио је и три пројекта које финансира Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде.
Ово удружење тако спроводи и „едукацију и саветовање о значају виноградарског и винског сектора кроз модернизацију производње и прераде“. На овом конкурсу Министарства пољопривреде, одржаном прошле године, Савез је добио милион динара. . Како може да се види на интернет страници Савеза, врло често организују тренинге за винаре. Неке од својих услуга винарима Савез наплаћује. Тако је портал Пиштаљка објавио да су пољопривредне стручне службе из неколико градова морале да купе елаборате о виноградарству од Савеза винара и виноградара за 12,5 милиона динара, а да се елаборат „добрим делом“ састојао од података бесплатно доступних на интернету. Тиме су пољопривредне стручне службе по први пут ангажовале једно удружење пољопривредних произвођача да саветује њих, пошто је њихов посао да пишу стручне билтене и саветују пољопривреднике о томе како и шта да узгајају на својим имањима, објавио је недавно овај портал. Иначе, поменути елаборати треба да садрже уже критеријуме који ће обезбедити додатну препознатљивост виноградарских географских подручја.
Да Савез има и сопствене „комерцијалне“ приходе и да зарађује на неким од својих услуга показује и финансијски извештај овог удружења. Тако је током 2020. године овај Савез од продаје робе и услуга зарадио више од 19 милиона динара.
Занимљиво је и то да је Министарство пољопривреде недавно расписало конкурс за избор стручне организације која ће бити овлашћена за обављање послова везаних за Виноградарски регистар. А да ли ће и овај посао бити поверен Савезу винара и виноградара, у који држава очигледно има поеврења, буће јасније након што конкурс буде завршен.
Ово удружење је у јавности изазивало контроверзе јер је састанцима њихове управе присутвовао и Данило Вучић, син председника Александра Вучића. Неки медији (портал Директно) писли су о председниковом сину као о члану Савеза, међутим, како може да се види у документима које ово удружење јавно објављивало, чланови Савеза нису појединци, већ 12 локалних удружења винара и виноградара са географским пореклом. У ком својству је председников син присуствовао седницама из управе Савеза никада није објашњено.
О овом удружењу, које је, како наводе на својој интернет презентацији, основано на иницијативу председника Александра Вучића у Министарству пољопривреде нисмо добили никакве податке. И не само то, УНС је остао ускраћен чак и за основне информације о субвенцијама винарском бизнису и државној подршци овом сектору. Ни после три месеца од ресорног Министарства нисмо добили одговоре на питања са којим произвођачима вина су раскинути уговори због непоштовања преузетих обавеза.
Укупно српско тржиште вина вреди 976 милиона евра, али на домаћем тржишту највише профитирају страни произвођачи вина. Јер, чак 60 одсто винске понуде у нашој земљи је из увоза. У највећој мери (84 одсто) увоза чине јефтина вина из Македоније.
Судећи по Програму развоја винарства и виноградарства, држава је намерила да озбиљним финансијским средствима подржи овај бизнис. Једним делом новца (није прецизирано којим) располагаће управо Савез винара и виноградара.
У програму се наводи да је укупан буџет за реализацију програма у само у 2021. години 8,2 милиона евра. Да је само за маркетиншке активности издвојено три милиона евра, потврдила је премијека Ана Брнабић учествујући на свечаном додељивању награда најбољим винарима (22. маја) које је организовао управо Савез винара и виноградара.
Програмом се предвиђа и десетогодишњи буџет за његову реализацију у износу од чак 215 милиона евра. Уз то, рачуна се и на ИПАРД (предпристпни фондови ЕУ) фонд за средства у износу од додатних 285 милиона евра у наредном десетогодишњем периоду. Као извори финансирања наведени су буџет Републике Србије, али и „активно финансирање од стране винара и виноградара, по унапред дефинисаном и усвојеном моделу“. Није наведено о каквом моделу финансирања је реч.
Кључне ставке које се финансирају су: комплетан маркетиншки буџет. али и рад националних организација, што је у овом случају Савез винара и виноградара. Овим новцем предвиђено је и финансирање развоја Института. Иначе, Савез се у владином програму дефинише као „носилац стратешких мера и централно место управљања имплементацијом програма“. Предвиђено је и да се у овој организацији запошљавају водећи стручњаци, али и да „организација мора да тежи развоју нових сопствених прихода“ али и „имплементирати систем делимичног финансирања од стране винара и виноградара“. Предлаже се чак и укључивање Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и Министарства финансија у Надзорни одбор Савеза или чак формирање новог тела или Савета при Влади који би укључио представнике релевантних министарстава и представнике сектора. Програмом се још дефинише и шта могу да буду комерцијални приходи Савеза. Па се тако наводе провизије од заједничких манифестација, развој туристичких искустава, оперативне саветодавне услуге спонзорства и донације, развој националних и регионалних винских сајмова.
„Успостављање система чланарина је кључно, с обзиром да се, осим новог извора прихода, осигурава и снажнији интерес винара да учествују у раду организације“, наводи се.
Иначе, председник Савеза винара и виноградара је Стеван Рајта кога је председник Вучић својевремено описао као доброг познаваоца вина.
Оно што јесте чињеница је да је вински бизнис у Србији растући, али када се мало детаљније погледа статистика, види се на да српском тржишту највише профитирају страни произвођачи вина. Јер, чак 60 одсто винске понуде у нашој земљи је из увоза. У највећој мери (84 одсто) увоза чине јефтина вина из Македоније. Стратегијом, у чијем је писању учествовао и Савез винара и виноградара, предвиђено је да се тржишни удео током наредног десетогодишњег периода преокре у корист српских винара. Иначе, укупно српско тржиште вина тренутно вреди 976 милиона евра.
Анкета о структури пољопривредних газдинастава коју је 2018, године урадио Републички завод за статистику показује да у Србији укупна површина под виноградима износи 20.466 хектара (без Косова и Метохије), а просечна величина винограда у Србији износи 0,34 хектара. То значи да је структура засада уситњена што додатно повећава трошкове винарима. Укупна годишња производња вина у Србији износи 290.000 хектолитара, што је, на пример, двоструко мање него у Словенији.
Према критеријумима Европске комисије највећи број произвођача вина у Србији чине микро предузећа (87 одсто). Мали произвођачи чине 10 одсто, средњи два, а велики тек један одсто.
Оно што је познато је да су српским винарима на располагању и средства повучена из ИПАРД пројеката који су намењени баш за помоћ пољопривредницима (почетна вредност 3,4 милиона евра у наредних 10 година).
Данас чак 28 одсто производње вина у Републици Србији зависи од увозног грожђа, па је сасвим сигурно потребно подстаћи домаћу производњу.
Већ се назире у ком правцу ће ићи мере које ће држави предложити Савез винара и виноградара. Оне ће се односити на регулисање увоза.
У документима које су објављивали на свом Фејсбук профилу види се да се залажу за „делимично ограничење увоза грожђа у случају постојања наглог раста увоза или дампиншких цена којим би се заштитила домаћа производња и понуда, затим за увођење прелевмана на увоз флашираних вина у сегментима у којима постоји висока конкуренција са домаћим производима“.Износе прелевмана ускладити са одговарајућом проценом негативног утицаја увоза на домаће тржиште, наводе.
Један од њихових предлога је и субвенционисање откупа грожђа од домаћих произвођача, који су уписани у Виноградарски регистар и који су чланови рејонских удружења (уз обавезу јасне идентификације порекла и обавезу уписа у регистар, чиме ће се додатно утицати на смањење сивог тржишта). Износ субвенције по килограму откупљеног домаћег грожђа прилагодити процени екстерног поремећаја, односно притиска супститута из увоза, а посебно водити рачуна о давању већег износа за откуп аутохтоних сорти и грожђа које је у систему географске заштите порекла, закључују.
