Црвени крст Србије саопштио је да епидемија коронавируса није довела до повећања броја корисника народних кухиња о којима се у Србији стара ова организација, одговор је који је Удружење новинара Србије добило за рубрику „Грађани траже да новинари питају“.
„Од почетка ескалирања епидемије вируса COVID 19, у оквиру Програма народних кухиња Црвеног крста, није детектована промена броја корисника која се повезује са епидемијом коронавируса“, речено је УНС-у.
Из Црвеног крста наводе да се промене броја корисника народних кухиња дешавају и у редовним околностима, када нека особа остане без посла, али и када неком кориснику након запослења таква помоћ није потребна.
Програм народних кухиња Црвеног крста у Србији, у оквиру ког се обезбеђује храна најугроженијим породицама и појединцима, спроводи се у 77 градова и општина у Србији, а у току године свакодневно буде припремљено и достављено 34.355 оброка.
Док траје епидемија спровођење програма народних кухиња, рекли су УНС-у, прилагођено је околностима, а неометано се одвијало у време ванредног стања.
„У том периоду, оброци су се корисницима овог програма дистибуирали кроз 372 дистрибутивна пункта. Корисницима старијим од 65 година који због забране кретања нису могли самостално да преузимају оброке на дистрибутивним пунктовима или нису имали млађег члана породице који би могли за њих да преузму, као и осталим угроженим корисницима који из одређених разлога нису били у могућности да самостално преузимају, оброци су се доносили на кућну адресу“, рекли су УНС-у Црвеном крсту.
У време ванредног стања свакодневно је на кућне адресе достављено 3.597 топлих куваних оброка, док су једном броју корисника због удаљености и немогућности свакодневне доставе, испоручене намирнице.
За најмање девет месеци спровођења тог програма обезбеђена је подршка Владе Србије кроз набавку десет основних артикала за припрему хране, а у неким срединама народне кухиње су подржане свих 12 месеци од стране локалне самоуправе.
_____________________________________________________________
Текст је настао у оквиру пројекта „Грађани траже да новинари питају“, који је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
