Питање субвенција или државне помоћи је од кључног значаја јер када је добит већа, пољопривредник део новца “прелива” у одржавања плодности земљишта, али када је на минимуму зараде, сељак ће гледати да своју егзистенцију сачува тако што неће чувати квалитет пољопривредног земљишта.
Потписивањем Уговора о стабилизацији и придруживању намети на увезену храну све су мањи, тако да пољопривредни производи из Европске уније у Србију увозе без или са минималним царинама. Добар део конкурентности сељак у ЕУ може да захвали обимним подстицајима који су значајно већи него у Србији. Последњих година, Србија покушава да повећа субвенције и олакша услове домаћим пољопривредницима – директна плаћања и подстицаји за рурални развој из републичког буџета су у 2015. години износили укупно нешто више од 22 милијарде динара, док су у 2019. години прешле износ од 27 милијарди динара. Планирани износи подстицаја за 2021. износе 37,5 милијарди динара док је укупан аграрни буџет 53 милијарде динара.
Приметно је да су у АП Војводини збирни износи планираних расхода за мере у вези са земљиштем и за подстицаје пратили износе прихода од накнада за закуп земљишта. То практично значи да кроз покрајинске фондове правих подстицаја није ни било, већ су пољопривредници подстицали сами себе – колико је плаћен закуп земљишта, толико је било расхода и за програме у вези земљишта и за подстицаје.
Што се тиче локалног нивоа, расте број општина и градова који имају своје програме подстицаја. Од 145 општина и градова, њих 80 је имало програме у 2015. години, а 110 у 2019. години. Стање у Војводини је осетно неповољније, јер програме још увек нема око половине општина.
Како Дејан Максимовић наводи “Када се саберу подстицаји са свих нивоа власти у протеклих 5 година, добија се износ између 200 и 250 милиона евра годишње. То је још увек око пет пута мање од износа који у исте сврхе из буџета Европске уније добија, на пример, Бугарска са око 1,13 милијарди евра годишње збирно за директна плаћања и мере руралног развоја.”
Ако би, са друге стране, упопредили подстицаје у Србији и Хрватској из 2019. анализа показује да је пољопривредник у суседној држави добио 561 евро више по хектару земљишта у систему подстицаја у односу на пољопривреднике у Србији.
Према подацима Агенције за плаћања у пољопривреди, рибарству и руралном развоју Хрватске у 2019. исплаћено 778.411.423 евра на име подстицаја у пољопривреди на 1.144.600 хектара у систему подстицаја што потврђује АРКОД систем евиденције употребе пољопривредног земљишта у дигиталном облику. Укрштањем ових података добијамо просек од 680 евра по хектару колико су пољопривредници субвенционисани у Хрватској. Српски пољопривредници су из свих извора у 2019. години добили укупно 288.891.707 евра субвенција што укрштено са 2.411.239 хектара земљишта у систему субвенција указује да су српски сељаци добијали 119 евра укупних субвенција по хектару.
Да су подстицаји у пољопривреди у Србији недовољни указује некадашњи члан савезне Владе, секретар пољопривреде у Привредној Комори Србије и садашњи члан Националног тима за препород села Милан Простран. Он каже да пољопривреда даје изузетан допринос нашој економији али и заслужује далеко већа давања из буџета.
“Пољопривреда је једина у прошлој, 2020.-тој, пандемијској, години остварила стопу раста изнад 5%. Према проценама, њено учешће у БДП-у Србије је веће од 10%. Те две чињенице, стопа раста пољопривреде од 5% у 2020-тој у односу на 2019. и учешће пољопривреде у БДП-у управо говоре у прилог да аграрни буџет мора бити већи. Годинама се залажем да се успостави корелација између учешћа пољопривреде у БДП-у и учешћа аграрног буџета у укупном буџету Србије. Дакле пољопривреда “гради” БДП са 10% а буџет за пољопривреду је 5%. Према мом предлогу, аграрни буџет би требало да буде дуплиран и да износи око 100 милијарди динара, мада сам се стално залагао да тај износ мора бити близу једне милијарде евра,” каже Простран.
Шеварлић: Подстицаји мањи од Законом прописаних минималних 5 одсто буџета
Професор Пољопривредног факултета Универзитета у Београду Миладин Шеварлић коментаришући износе подстицаја и субвенција за пољопривреду и рурални развој у Србији и Хрватској, оценио је да српски пољопривредник добија недовољно новца од државе, да су та давања у протеклој деценији значајно и по више основа додатно умањена. Уз то њихова исплата пољопривредницима у великом броју случајаве касни, мере и критеријуми за доделу новца пољопривредницима мењају се по годинама, а држава не опредељује ни минималних 5 одсто буџета за подстицаје у пољопривреди и руралном развоју, колико је прописано Законом о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју.
Шеварлић је подсетио да су та давања нижа и била су у распону од највише 4,96 одсто у 2004. години до 3,6 одсто у текућој 2021. години.
Навео је да ће аграрним буџетом за 2021. годину пољопривредници бити оштећени за 15.864.687.000 динара државних субвенција, чиме је одузето чак 27,48 одсто од минимално законом прописаних средстава за подстицаје у пољопривреди и руралном развоју.
“Укупне субвенције у пољопривреди за 2021. годину су 41.865.313.000 динара, а с обзиром на пореске приходе државе који су предвиђени, требало би да буду најмање 57.730.000.000 динара, отуда и та разлика од 27,48 одсто”, казао је он.
Шеварлић је рекао да се у протеклој деценији нарочито погоршала ситуација за пољопривреднике са регистрованим газдинствима за биљну производњу који нису укључени у програм ИПАРД Европске уније, и који сада добијају и три пута мање новца од државе, шта доводи, како је оценио, до “буџетске еутаназије српске пољопривреде и села”, односно нестајања малих и средњих газдинстава и демографског пражњења.
Подсетио је да су 2014. године укинути подстицаји за биљну производњу за површине државног земљишта које су узете у закуп, да су 2015. године смањене субвенције са 100 хектара на 20, чиме су средњи пољопривредници избачени из система субвенција и да су, на крају, 2016. године снижене субвенције по хектару земљишта са 12.000 динара на четири хиљаде.
“То не се мења ни у 2021. години јер су субвенције неупоредиво мање за биљну производњу – 4.000 динара по хектару плус 1.200 динара по хектару на име регреса за дизел годиво. Насупрот томе пољопривредници су добијали 14.000 динара по хектару 2008. године и 50 литара дизел горива без плаћања накнаде, односно зелене аграрне бонове”, додао је он.
Укључујући и 103,5 милијарди динара “закинутих” у периоду од 2012 до 2020. године, српски пољопривредници и житељи села су у време актуелне власти оштећени за укупно око 120 милијарди динара, што је приближно трогодишњи износ издашнијих годишњих аграрних буџета, навео је он.
“Последица тога је “буџетска еутаназија” око 220.000 малих и средњих породичних пољопривредних газдинстава – са 778.000 газдинстава у 2002. на 560.000 газдинстава у 2018. години или за 28 одсто”, додао је он.
Говорећи о субвенцијама у суседној Хрватској, Шеварлић је казао да су тамошњи пољопривредници добијали дупло више средстава из Европске уније у периоду пре приступања те земље ЕУ, у односу на износе које пољопривредници у Србији добијају из тих фондова у буџетском периоду 2013-2020. године.
Шеварлић је подсетио да Хрватска у поређењу са Србијом има дупло мање газдинстава, обрадивог земљишта и условних грла стоке, али да је у претприступном периоду добијала готово исто новца из ЕУ као сада Србија, 27 милиона евра годишње.
“Србија је катастрофално испреговарала приступање са ЕУ по више основа. Дозволила је продају пољопривредног земљишта пре чланства у ЕУ, потпуно либерализовала своје тржиште за високосубвенциониране пољопривредно-прехрамбене производе из ЕУ, да би на крају добила дупло мање новца од Хрватске. А ону претприступном периоду служи да се побољшта конкурентност ради равноправнијег наступа на тржиште ЕУ”, казао је он.
