У духу неговања стандарда професије потребно је реаговати када се износе нетачне чињенице и када се крши етички кодекс, па макар то чинила и призната новинарка Аница Телесковић и то на порталу Удружења новинара Србије. Телесковић упорно негира да је текстом „Производња вина као државни посао“ преписала истраживање Пиштаљке иако она то јесте урадила. Такође негодује што Пиштаљка захтева да буде цитирана за информације које се пренесу са овог портала, па одлучује да је довољно два односно три пута.
Телесковић је међутим превидела одредбу етичког кодекса којом се навођење туђих информација, идеја и истраживања без адекватног цитирања назива плагијатом, а плагијат се сматра једном од најтежих повреда професионалних и етичких стандарда. Да је адекватно цитирано, у тексту „Производња вина као државни посао“ Пиштаљка би била поменута више од 10 пута, ако ћемо да бројимо.
Такође је превидела и да је Пиштаљка објавила информације о висини планираних улагања у винарство и виноградарство као и целокупан документ Програм развоја винарства и виноградарства, на који се Телесковић позива као на извор за „њена“ открића.
Телесковић је коначно превидела и да сам ја, ауторка истраживања о Савезу винара и виноградара упутила УНС-у писмо због плагирања, те то реаговање приписује мом главном и одговорном уреднику Владимиру Радомировићу. Радомировића даље покушава да дискредитује на личном основу некаквим реченицама које не заслужују коментар.
Не сматрам ја да имам екслузивно право на јавно доступне податке, штавише радујем се кад год их користе и мејнстрим новинари јер је чињеница да на тај начин теме од јавног интереса допиру до веће публике. Ипак, сматрам да су колегијалност и поштовање ауторског рада основа развоја наше професије и захтевам извињење сваки пут када се моја истраживања потписују туђим именима.